Home   Edukacija   Disciplina: Kako uvesti pravila u detetovo ponašanje?

Disciplina: Kako uvesti pravila u detetovo ponašanje?

Najveći broj odraslih ljudi pojam discipline izjednačava sa kaznom, i to najčešće onom telesnom, dok su u stvari to potpuno različite stvari. Svakom detetu su potrebni disciplina i granice, ali im je potrebno nežno vaspitanje i osećaj sigurnosti tokom učenja onoga što je dobro i onog što je loše.

Mnogo je različitih načina da se dete disciplinuje ali je idealni oblik onaj koji omogućava detetu da nauči samo-disciplinu. Najvažnija stvar u celom procesu je naučiti dete koje je to poželjno pozitvno ponašanje i postavljanje granica za svako nepoželjno ponašanje. Osnovne stvari koje morate da znate su:

  • Nema smisla disciplinovati dete ako je ono suviše malo da shvati koncept ili način ponašanja koji roditelji žele da usade.
  • Ne zaboravite nikad da ste vi model vašem detetu, pazite zato kako se ponašate i budite uzor. Najlakše ćete naučiti dete nečemu ako ono može da gleda vaš primer.
  • Kako dete raste, moraćete da smanjujete broj ograičenja kako biste detetu pružili priliku da nauči da brine o sebi i donosi najbolje odluke misleći na sebe.
  • Da bi disciplina uspela, potrebno je da postoje jasno ustanovljena pravila i jasno shvatanje posledica kršenja ovih pravila.
  • Cilj disciplinovanja treba da bude učenje odgovornosti i donošenja promišljenih odluka.

Nakon ovih važnih stavki jasno je da treba krenuti od postavljanja pravila i određivanja posledica za neprimereno ponašanje.

Postavite pravila ponašanja

Kada želite detetu da objasnite pravila obratite pažnju na sledeće:

  • Vaša poruka treba da je jasna. Formulišite pravilo na jednostavan i direktan način. Ako previše objašnjavate dete će se lako zbuniti i neće uspeti da shvati uputstva.
  • Uverite se da je dete razumelo. Kada kažete koja su vaša očekivanja pitajte dete da vam svojim rečima objasni šta je razumelo.
  • Pronađite pravi trenutak za razgovor o pravilima. Morate biti sigurni da vas dete aktivno sluša kada mu govorite. Otklonite iz okoline sve što može lako da odvrati pažnju (pre svega televizor, igrice i sl.) kako biste povećali šanse da vas dete stvarno čuje.
  • Sagledajte realno sposobnosti svog deteta. Nemojte zadavati suviše teške zadatke ili ponašanje koje jednostavno ne odgovara njegovim sposobnostima. Obratite pažnju na granice mogućnosti.
  • Ako detetu pružite priliku da izabere morate biti voljni da ispoštujete detetov izbor. Imajte u vidu da možda neće odgovoriti kako očekujete i pažljivo razmislite da li ste spremni za detetove želje pre nego što ponudite izbor.
  • Nemojte slati izmešane i nejasne poruke. Nemojte se obraćati detetu u jednom pravcu (izdavanjem naredbi npr.) i pazite na govor tela koji možda govori drugo. Tako ćete samo zbuniti dete.
  • Budite spremni da pri kršenju pravila delujete sa upozorenjima i posledicama jer vas, u suprotonom, dete neće ozbiljno shvatiti.

Naučite dete da postoje posledice ponasanja

Shvatanje da ponašanje uvek ima određene posledice je važan deo disciplinovanja deteta i osnovno je sredstvo da se ono nauči odgovornosti. Zbog toga, kada postavite određena pravila ponašanja, morate biti jasni i u objašnjavanju posledica kršenja ovih pravila. Naravno, morate biti potpuno sigurni da je dete razumelo da ćete sigurno primeniti te posledice kada do prekršaja dođe.

Kakve mogu i trebaju da budu posledice nekog ponašanja?

  • Prirodne – kada dete zaboravi igračku napolju možda je više nikada neće naći, ili će se ona oštetiti zbog vremenskih prilika pa neće moći više da je koristi.
  • Logične – kada dete po treći put izgubi ili upropasti pernicu u školi, sledeći put će morati i ono da odvoji od džeparca ili ušteđevine za kupovinu nove.
  • Kratke i definisane – ako lupa loptom o zid gubi pravo da se njom igra ceo dan. Problem kod ovakvih posledica je što kada se stalno ponavljaju one gube značaj i moć.
  • Bezbedne – ako je posledica kazna, ona nikada ne sme da bude opasna po dete.
  • Povezane – gde god je to moguće pokažite detetu jasnu posledicu onoga što je uradilo povezujući je direktno sa onim što je ono uradilo. Npr.ako povadi obuću iz ormana igrajući se, potrebno je da tu istu obuću vrati na mesto.