netherland-flag
Home   Price za decu   Bajke   Careve uši

Careve uši

Postojao je nekada jedan car po imenu Trojan, a imao je uši kao koza. Svakoga jutra, kad bi ga brijač brijao, car bi ga pitao da li ima na njemu nečega čudnoga. Svaki brijač bi rekao da vidi na caru kozije uši i svakog takvog berberin car bi naređivao da odmah pogube. Uskoro je u celom carstvu ostao svega jedan brijač-berberin majstor. No, na sreću ovog berberina majstora, on se iznenada istinski razboli i umesto njega u dvor pođe njegov učenik.
Uostalom, kao i svim berbera, tako i njemu car postavi pitanje da li primećuje nešto čudno na njemu. Berberin je odmah odgovorio da ne vidi ništa čudno. Caru se svidio taj odgovor, pa je zahtevao da ga svakog dana brije samo taj mladić, a plaćao ga je dvanaest zlatnika svaki put.
Međutim, berberin majstor je primetio da je njegov učenik uznemiren, jer je i on primetio kod cara kozije uši, pa je žarko želio s nekim podeliti tu tajnu. “Nemoj meni kazivati tvoje tajne,” savetova ga majstor brijač, “no otiđi van grada, iskopaj rupu u zemlji i šapni tajnu u rupu.”
Dečak radosno prihvati ovaj savet i odmah se osećao mnogo bolje. Nekoliko nedelja kasnije iz rupe, u koju je učenik šapnuo svoju tajnu, izraste drvo, a čobani, dokoni, odsekoše grane za frule. Ali gle nevolje, frule su svirale samo jednu svirku, koja je glasila: “U cara Trojana kozije uši!” Uskoro i car saznade za tu svirku, pa posla po dečaka i ovaj morade da mu prizna. Car povede dečaka sa sobom do izniklog drveta, pa sam napravi frulu od stabljike. Kad je zasvirao, lepo su se čule reči: “U cara Trojana kozije uši”. Car je tek tada shvatio da je zemlja odala njegovu tajnu, pa je poštedio dečaka, premda mu nikada više nije dozvolio da ga brije.